Kutak za pedagoga

Професионална оријентација ученика музичке школе

Избор средње школе и образовног профила је изузетно одговоран задатак јер од њега зависи будуће радно место и амбијент у коме ће радити,  материјални и друштвени положај,  друштво и сарадници са којима ће се дружити и сарађивати, уствари зависи целокупан начин живота сваког младог човека.

Избор средње школе не сме бити резултат недовољно промишљеног или случајног опредељења, нити се том приликом треба руководити  погрешним мерилима како образовног профила тако самог себе. Веома често се дешава да млади бирају средњу школу зато што је најближа месту становања, што се у ту школу уписују најбољи другови, што је то занимање жеља родитеља или је супротно жељама родитеља, зато што је то према мишљењу многих привилеговано занимање и сл.

Јединствен рецепт, који обезбеђује упис у  средњу школу и који ће идеално одговарати појединцу , не постоји. Али оно што може помоћи и допринети добром избору и одлуци о даљем школовању је пре свега:

           

Вредности

 

Вештине и способности

 

КАКАВ/ВА  САМ И КАКО МЕ ДРУГИ  ВИДЕ

1. САМОСПОЗНАЈА или слика о себи у односу на свет рада и школовања

 

 

 

Интересовања

 

Очекивања

 

Спремност да сарађујем

 

 

 

 

 

 

 

 

2. ИНФОРМИСАЊЕ О ЗАНИМАЊИМА И КАРИЈЕРИ – информисање из различитих извора о свету рада ,о образовним профилима и аспектима средњих школа.

3. ПУТЕВИ ОБРАЗОВАЊА И МРЕЖА ШКОЛА – упознати путеве обрзовања и каријере до жељене школе и занимања

4. ДИРЕКТНИ КОНТАКТИ СА ПРЕДСТАВНИЦИМА ЗАНИМАЊА- драгоцене активности које се организују у основним школама,а одвијају се кроз посете жељеном предузећу,установи-средњој школи. Ово не пропустити јер омогућавају конкретне информације о занимању, школовању и каријери.

5. ДОНОШЕЊЕ ОДЛУКА О ИЗБОРУ ШКОЛЕ И ЗАНИМАЊА- самостално,промишљено и одговорно доношење одлука о избору школе или занимања.

 

 

 

Који су чиниоци успешног избора средње школе и будућег занимања

Породица својим социо-економским и културно-образовним статусом представља значајан чинилац у професионалном усемеравању детета. Ауторитет родитеља по неким својим особеностима утиче на професионални развој, професионално понашање и избор занимања њихове деце. Породица можемо рећи делује дужи временски период у смислу професионалног усмеравања и стално употпуњава утицај других фактора. Циљ и задатак васпитања деце родитељи виде у припреми деце за будући живот у друштву.

Најефикаснији начин утицања је добро организован живот у породици. И показало се тамо, где су породице емоционално обојене и са пуно љубави и уважавања, свесно и савесно васпитавају и образују децу, долази до доброг формирања слике о себи а самим тим до правилног и позитивног избора средње школе. На дете се не утиче нипошто силом, снагом родитељског ауторитета и тако избор средње школе претворити у „муку“, стварајући непотебан притисак и тензију у животу детета. Напротив, ауторитет родитеља и избор средње школе односно занимања су две стране једне исте појаве- срећа, задовољство и радост у животу детета и правилно настојање да се оно развије до оптималних граница.

Савет родитељима је да треба да упознају интересовања, склоности и друге особине своје деце, да их реално сагледају и тако утичу на развијање интересовања и запажених особина које одговарају професионалном усмеравању детета. Јако је важно да родитељи сарадјују са школом и другим факторима и на тај начин припремају дете за правилан пут свог професионалног развоја. Неопходно ослушкивати,пратити и саветовати дете  и на тај начин му помагати у избору сртедње школе и ако је потребно затражити помоћ  педгошко- психолошке службе у школи.

Осим породице битан фактора у професиоанлном усмеравњу деце има школа, којим својим програм рада планира професионално усмеравање ученика кроз све облике наставних и ваннаставних активности.

Основна школа остварује следеће задтаке у оквиру програма рада које се односе на професиоанлану оријентацију ученика.

Пре свега школа има задатак да упозна, прати, подстиче и развија индивидуалне карактеристике ученика занчајне за усмеравање њиховог професиоанлног развоја.

Упознаје ученике са мрежом стедњих школа, светом рада и указује на њихове захтеве и код ученика развија способност и интересовања за поједине делатности.

 Школа настоји кроз саветодавни рад код ученика да створи реалан став према сопственим способностима и да у складу са њима усмерава њихова интересовања, ради на усклађивању жеља и захтева родитеља са способностима и жељама детета.

Учиници завршног шестог  разреда у музичкој школи су кроз саветодавни рад , разговоре и активности  у радионицама са педагогом  могли добити основне информације о свету рада образовним профилима и мрежама средњих школа.  Посебно се  радило на самоспознаји својих вредности , интересовања , склоности и спремности на сарадњу и то кроз радионице „САМОСПОЗНАЈА-АУТОПОРТРЕТ“  У СВЕТУ ВРЕДНОСТ“,“ ОВО САМ ЈА“, „ КАКВА ОСОБА ЖЕЛИМ ДА БУДЕМ“.

У циљу сагледавања професионалних интересовања, извршили смо анкетирање ученика шестог разреда.  Анкетирањем је обухваћено 52 ученика овог узраста односно 25 дечака и 27 девојчица. Интереснтан је података да постоје минимална одступања у оствареном успеху ученика у осмогодишњој основној школи и у музичкој школи. Тачније са одличним успехом у основној школи имамо 36 ученика а у музичкој 31 ученик , врло добрих у основној школи је 15, а музичкој 18, и добрих у основној школи је  1 а у музичкој 3. Када упоредимо школе мањи је број одличних у музичкој а већи број врло добрих и добрих ученика који су обухваћени овом анкетом.

На питање коју средњу школу желиш да упишеш,? Већина наших ученика  25-48% жели да настави школовање у гимназији (углавном се опредељују за „Ј.Ј.Змај“ и „Исидора С“). Затим  14-27% жели да се упише у средњу музичку школу“ И.Бајић“,  7-13,46% ученика  се определило за медицинску школу, а за уметничку школу определило се  2-3,84 ученика, исти број ученика се определило за електротехничку, техничку-грађевиснку школу, економску, пољопривредну, док у уметничку и саобраћајну школу жели да се упише по 1 ученик. Међутим 2 ученика се још није определило коју средњу школу да упише.

Одлуку о избору средње школе ученици (45-86,53% случајева) у највећем броју случајева су донели на основу  интересовања, склоности, способности, вредности и спремности да сарађују. Затим на основу информисања о свету рада и образовних профила(11-21,15% ученика);   на трећем месту је остварен успех у школи и број бодова потребан за упис (11-21,15%), на четвртом месту (6-12% ученика ) су директни контакти са представницима занимања, посетама предузећима, школама, и на крају најмањи број ученика (2 -3,84%) је донело одлуку на основу упознавања мрежа средњих школа.

Приликом избора средње школе анкетирани ученици( њих 14-27,5% )су тражили савет од родитеља, затим од  старијих другова- вршњака (8-15,38%),  наставника, педагога и психолога у школи(6-11,53%) а у мањем броју су се руководили томе да то буде школа која је близу места становања што је похвално. Оно што је интересантно и радује је податак , да се већина (33-63,46%) ученика у доношењу одлука и избора средње школе ослањана на себе свесни  својих јаких и слабих страна склоности и способности, руковођени интересовањима чврсто решени да своју жељу и остваре.

Када сам  питала како себе виде у будућности шестаци најчешће наводе:  као милионера, писца, уметника, сликара, пијанисту, виолинисту, адвоката или нутриционисту, хирурга, глумца али неколицина од њих је одговорила  што је за похвалу себе виде првеснствено као честитог човека.

Како је било протеклих шест односно четири година школовања у музичкој школи најбоље говоре ученици.  Питали смо наше ученике, по чему ће памтити ОМШ“Јосип Славенски“, каквим особама их је учинила  музичка школа,односно које особине личности су развили у њој и шта би поручили млађим ученика. Сви одговори су драгоцени и вредни пажње јер су искрени.

 

Издвојили смо најинтересантније и најчешће одговоре.

ПАМТИЋУ  „...СЛАВЕНСКИ“ ПО...

Памтићу по занимљивим часовима, опуштеној и позитивној атмосфери, разговорима са  наставницима , који су се трудили да градиво приближе на најбољи начин, који су  подржавали, бодрили и храбрили и увек били уз нас!

“ Захваљујући наставницима солфеђа и инструмента који свој посао раде са пуно посвећености и љубави, научио сам да разумем музику.“

„У почетку је било борбе са временом чак и размишљања да одустанем, јер  је тешко ускладити обавезе  у две школе. Било је непроспаваних ноћи , раног буђења и  сати проведени у вежбању свирања, нерадним данима, викендом и на распусту....,.Писали би домаће задатке испред учионице али се и смејали до суза на хору и оркестру. На паузама између теорије и солфеђа , склапала су се нова пријатељста уз сладолед на клупи у дворишту, у којем смо се  радо играл. И истрајали смо, стекли смо драгоцено музичко знање остварили високе награде, на бројним такмичењима, обишли разне крајеве гостовали, наступали и одржали дивне концерте у Синагоги!

„Драго ми је што сам провела шест година и упознала интересантне људе и пријатеље на солфеђу, као што су  Анђела, Алекса, Михајло, Андреа...“

  „Памтићу, Сару,  Милицу, Каролину, Миту, Анту, Игора, Виту, Страхињу , Лазара, Лехела, Левента, Ласла, Кристину, Богдана, Ребеку...на хору сам стекла пријатеље за цео живот Ленку и Дамјана , Ангелину као најбољу  пријатељицу.“

Памтићу  „Славенски“јер је културна средина и осећао сам се безбедно у њој! . „По дивним искуствима, по свим уздизањима и падовима. Памтићу по увек насмејаним и ведрим наставницима, по дивним пријатељима, по сваком дивном дану проведеном у овој школи.“Хвала вам што сте ми омогућили овако дивно школовање, ново искуство и прелеп део мог детињства.“

Хвала  за све  дивне дане које ћу увек памтити!

 

МУЗИЧКА ШКОЛА ЈЕ ДОПРИНЕЛА РАЗВИЈАЊУ ОСОБИНА ЛИЧНОСТИ :

Музичка школа нас је научила....

„Прихватању, различитих особа са различитим особинама, развијање креативности и маштовитости и суочавање са проблемима са највећим осмехом на свету.“

 „Постао сам комуникативна и дружељубива особа.“

 Допринела је развијању стрпљења, великодушности, пожртвованости, одговорности,  способности да свирам пред пријатељима.

Савладала сам свирање инструмента, и то ме чини поносном јер сам освајала прве награде проширила сам распон гласа развила слух, брзину прстију осећај за ритам, моторику, музикалност и интересовање за музику.“

„ Помогла ми је да се добро организујем у току радног дана , да развијем радне навике.“ Развила је марљивост, самоувереност, стрпљење и  уредност да будем редовна и редовно учим.“

„Допринела је развијању упорности, радозналости, интересовању за музику као и лаком препознавању и свирању песама.“

„Допринела је бољој концетрацији, памћењу и бржем учењу, као истрајности кад је тешко да идем до успеха.“

„Научила ме самопоуздању и самоуверености у постизању циљева које поставим пред себе.“

„Помогла ми је, да пребродим  стидљивост , да развијем сналажљивост,  упорност да дам све од себе кад наступам.“

„ Пријатељски расположена и искрена сам захваљујући музичкој школи!“

МЛАЂИМ УЧЕНИЦИМА ПОРУЧУЈЕМО:

„Музичка школа је једно дивно искуство, у стицању пријатељства и подстицању одговорности“.„ Никад не одустајте, колико год  да је тешко јер искуство, знање и пријатељи је нешто што вреди завршити ову школу.  Препрека ће увек бити треба их само вешто заобићи.“ „У почетку је тешко, али ћете касније на ово гледати као на једно најлепше искуство у вашем животу!“ „Захтева пуно труда и рада и не бих  је препоручила оном ко није спреман на одрицања због много проведених сати  вежбања.“  Не касните на часове, будите редовни на хору“

“Будите спремни на константне контролне задатке... али и на најлепша сећања из ове школе и знајте најбитније је да уживате у музици!“

„...учите више, вежбајте са вољом а не да вас неко  присиљава и тако  ћете напредовати и развијати своје музичке способности... ...“ не плашите се диктата, или теста гледајте их као мале препреке.“Више обавеза две школе, теже је мање времена , више градива...али вреди... бићете награђени, да ли ће то бити петица из солфеђа или испита или чак одлазак на такмичења. То су тренуци који вас чине најсрећнијим дететом на Планети. Доживећете онај осећај успешности због савладане препреке“.

„Будите поносни што свирате и идете у музичку школу , то  значи да сте одговорнији , савеснији и упорнији у извршавању  више обавеза...“

„Уживајте у свом детињству и дружењу и НЕМОЈТЕ ОДРАСТИ ПРЕ ВРЕМЕНА“

Упиште музичку школу јер то је место правих пријатеља!

„Музичка школа је најдивнија установа на свету! 

 

 САВЕТИ МАТУРАНТИМА

 

РОДИТЕЉИ ИМАЈУ ВАЖНУ УЛОГУ И ДАН ПРЕ ПОЛАГАЊА, МОРАЈУ БИТИ ПОДРШКА, А НЕ ДА УНОСЕ ДОДАТНУ НЕРВОЗУ. УМЕСТО "ЈАО, ШТА АКО НЕ УСПЕШ", СВОМ МАТУРАНТУ ТРЕБАЛО БИ РЕЋИ "УРАДИ НАЈБОЉЕ ШТО МОЖЕШ" ИЛИ "ТОЛИКО ЂАКА ЈЕ УРАДИЛО, ЗАШТО НЕ БИ И ТИ!" 

 УЧЕНИЦИ НЕ БИ ТРЕБАЛО ПУНО ДА УЧЕ ДАН ПРЕД ИСПИТ, ЈЕР ЗБОГ ТРЕМЕ САМИ СЕБИ МОГУ ДА НАПРАВЕ ФРКУ. ОНИ ЋЕ СЕ УПЛАШИТИ АКО ТАДА СХВАТЕ ДА НЕШТО НЕ ЗНАЈУ, ПРЕУВЕЛИЧАЋЕ СИТУАЦИЈУ И СУТРАДАН ЋЕ ОТИЋИ НА ИСПИТ СА НЕГАТИВНИМ ОСЕЋАЊЕМ, ДА СЕ НИСУ ДОВОЉНО ПРИПРЕМИЛИ. УМЕСТО ТОГА, ТАДА БИ ТРЕБАЛО ДА СЕ ОПУСТЕ, А РОДИТЕЉИ МОГУ ТОГ ПОПОДНЕВА ОРГАНИЗОВАТИ ШЕТЊУ ИЛИ НЕКУ ДРУГУ ЗАЈЕДНИЧКУ АКТИВНОСТ.

    НА ДАН ИСПИТА

 

- НАСПАВАЈТЕ СЕ
- ДОРУЧКУЈТЕ, АЛИ НЕМОЈТЕ ДА СЕ ПРЕЈЕДЕТЕ
- ЧОКОЛАДИЦА ЈЕ ДОБРА ЗА КОНЦЕНТРАЦИЈУ
- РАЗМИШЉАЈТЕ ДА ЋЕТЕ ПОЛОЖИТИ ТЕСТ

-ФОКУСИРАЈТЕ СЕ НА ЗАДАТКЕ
- НЕ БРЗАЈТЕ, ИСКОРИСТИТЕ СВЕ РАСПОЛОЖИВО ВРЕМЕ

- ПРВО РАДИТЕ ОНО ШТО ЗНАТЕ

- АКО НЕКО ПИТАЊЕ НЕ ЗНАТЕ НЕ ТРЕБА ДА ГУБИТЕ ВРЕМЕ, ВЕЋ СЕ КАСНИЈЕ ВРАТИТЕ НА ЊЕГА.

СРЕЋНО!

 

 

Uticaj muzike i muzičkog obrazovanja na emocije i razvoj ličnosti učenika

 U okviru područja rada pedagoga koji se odnosi na analitičko- istraživački rad, u periodu od februara ,pa do kraja marta školske 2016/17. godine, posvetila sam pažnju uticaju muzike i muzičkog obrazovanja na razvoj emocija, ( posebno sreće, zadovoljstva, ljubavi prijateljstva ), kao i na razvoj ličnosti učenika odnosno kakvim ih čini muzička škola, koje osobine ličnosti podstiče i razvija.

Istaživački rad  se zasnivao, na analizi odgovora učenika u sprovedenom anketiranju , na osnovu neposrednog rada sa učenicima koji je imao karakter radionica као i na čitanju literature na internet stanicama.

  Anketiranje je imalo za cilj da istažimo  kako kroz muziku učenici izražavaju osećanje ljubavi-zaljubljenosti i kakvim ih kao ličnosti čini , muzika . Anketu, koja bila anonimna popunilo je 34 učenika IV i VI razreda.

Prijateljstvo za naše učenike na prvom mestu (91%-31) podrazumeva iskrenost I poverenje , zatim (za 25 - 80% učenika) prijateljstvo znači međusobno razumevanje , pozitivna osećanja, slaganje;( 24-70% )učenika smatra da je prijatelj onaj ”na  koga mogu da računam”,  “da smo tu da pomognemo jedno drugom”, “da mogu s njim da delim sve tajne”, (22-65% )smatra da je prijatelj “ onaj sa kojim mogu imati zdravu i normalnu komunikaciju”, “uvažavanje i prihvatanje međusobnog mišljenja”, dok u manjem broju (14- 41%) smatra da je to ljubav.

Na pitanje da li imaš najboljeg prijatelja većina  učenika( 28-82,35% )odgovara da ima par najboljih prijatelja dok 6- 19,35% učenika odgovara da imaju jednog ali vrednog prijatelja.

Naši učenici u većini slučajeva( 28-82,35%) smatraju da je u životu podjednako važna i ljubav i prijateljstvo ne mogu ih odvojeno posmatrati, dok 8-23,52% smatra da je  prijateljstvo važnije , a svega 2-5,88%  učenika daje prednost ljubavi.

Osećanje zaljubljenosti učenici iskazuju u najvećem broju (23-67,64%) delima kada žele da urade nešto dobro dragoj osobi; zatim (19-56%  učenikaiskazuje) rečima(pohvalom, podrškom ,  komplimentom); ( 17-50% učenika iskazuje) posvećenim vremenom i pažnjom; (16-47,05% učenika ) dodirom ruke ili zagrljajem, a 11 -32,35% učenika iskazuje muzikom kada pevaju, komponuju i sviraju za dragu osobu.

U ovoj anketi posebnu  pažnju smo posvetitli pitanju kako učenici kroz muziku izražavaju osećanje zaljubljenosti,; U skladu sa savremenom tehnologijom i razvojem društvenih mreža,učenici uglavnom (14-41%) putem fejsbuka ili vibera dragoj osobi pošalju link neke omiljene pesme; njih 9-26% pozove na koncert dragu osobu; a 8-24% učenika svira ili peva dragoj osobi; a neki izvedu dragu osobu u kafić ili neki klub gde mogu zajedno da slušaju dobru muziku , ili pak sastve stihove i odrecituju ih onome kome su i namenjeni.

Na osnovu najčešćih odgovora možemo uočiti da učenici osećanje zaljubljenosti pronalaze ili prepoznaju na prvom mestu u pop muzici verovatno je razlog tome što tu muziku i najviše slušaju, zatim na drugom mestu je klasična-umetnička muzika (melodije u pratnji klavira), na trećem mestu su balade, romantična muzika,navodi se  tu i rep balade, zatim je tu i džez, pa alternativa,roken rol, trap i turbo folk.

U narednom pitanju učenici su imali zadatak da navedu primere za svaku vrstu muzike koju slušaju a prepoznaju osećanja vezana za zaljubljenost.

Najčešće navedeni primeri:

a) U umetničkoj muzici navode sledeće primere: Wieniawski; Pablo de Sarasate Canon-„Kapi kiše“; Mocart:„Mala noćna muzika“; Bach: „Manuet“;  Betoven:„Za Elisu“; Dvoržak:“Simphony“;Čajakovski:“Krcko oraščić“.

b)                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                                           Kad je u pitanju džez : navode muziku iz crtanog filma „Sunđer Bob“-„Izgubljeni raj“;Karen Souze, Chat Baker:“Let’s get lost“,

c) Što se tiče pop muzike: Ed Sheeran; Adele:“Someone like yuo“ Rianna; Majkl Džekson; „ If I can’t help folling in love with you“(Elvis P.);“Hello“; „Rain“ ;Jelena Tomašević; Saša Kovačević:“Temperatura“;EKV;

d) Najčešći primeri za filmsku muziku su: „“Some where over the rainbow“; „Titanik“; Pink Panter: „The pink phink“ ; Sinatra; „In the jungle“; Amalia Pulen; „Tomorow“, “Devojko mala“, “Ko nekad u osam“, “Good morning starshine“(„Kosa“); Andi Williams :“Love Story“.

e) Dens muzika: Justin Timberlake: „Can't stop the feeling“; Shakira:“Waka,waka“

g)  Muzika današnjice: (tehno, hip-hop,rep,turbo folk): System of a Dawn; Funkadelic; The Prodigy; Eminem; Selena Gomez; Konzisa Gina; Bube Corelli; Piano boys; Martin Garrix ;Džeki Džoni;Jovica Dobrica(rep) ; Jola Brat: „La Martin“, Anđeo i demon;, Aca Lukas; „Miligram“(turbo folk).

Osećanje ljubavi odnosno zaljubljenosti naše učenike podstiče da budu na prvom mestu veseliji, zatim društveniji, odgovorniji, bolji učenici, uredniji, tačniji i na kraju obrazovaniji.

Šta možemo da zaključimo na osnovu ovog anketiranja, kada posmatramo iz ugla uticaja muzike na osećanja zaljubljenosti i uopšte na emocije i ličnost.

Očigledno je da muzika utiče na nas hteli mi to ili ne. Dokazano je da muzika utiče na ljude, i pozitivno i negativno. -Slušamo je da umanjimo tenziju, da ispunimo vreme, neprijatnu tišinu, odagnamo usamljenost, umanjimo dosadu. Daje nam energiju, umiruje, uzbuđuje, oduševljava- jednom rečju, oblikuje naša emocionalna stanja.

Većina muziku navodi kao omiljeni hobi, ali ona ima i zdravstveni i psihološki značaj. Pomaže usvajanju jezika kod dece, doprinosi obrazovanju i podizanju opšte kulture, umanjuje anksioznost i depresiju, a samo njeno prisustvo poboljšava, pamćenje, mišljenje i druge saznajne procese .

Značaj korišćenja muzike u radu sa decom od najranijeg uzrasta se ne iscrpljuje, kao što se ponekad misli, u pravovremenom podsticaju razvoja muzičkih sposobnosti, već ima i značaj za zdravlje deteta, kao što se to može zaključiti iz iskustava u terapijskom korišćenju muzike. “Uz pomoć muzike ostvaruju se prostori za spontanu, toplu komunikaciju u međusobnom opštenju dece i dece sa odraslima” (Matići Mirković-Radoš, 1986). Neposrednost delovanja, jedna od osnovnih odlika muzike, od najvećeg je značaja baš u razvojnom dobu, kako u periodu predškolskog uzrasta tako i u periodu osnovne škole. Moć muzike da probudi u čoveku određeno raspoloženje ima značaja i za rad sa decom koja su već prihvatila školu kao drugi životni prostor, pored porodice, ali posebno u periodu adaptacije na novu sredinu. Muzika doprinosi stvaranju prijatne vaspitne sredine za rad i igru. Opušteno, raspoloženo dete sa radošću prima podsticaje, bili oni muzički ili ne. Slušajući muziku, dete je u prilici da razvija sposobnost zapažanja, najpre razlika u visini tonova, jačini, dužini i boji. Vremenom, ono zapaža i promene u ritmu, različitost melodijskih tokova i raspoloženja - karakter muzičkog dela. U novije vreme o uticaju muzike na razvoj kognitivnih sposobnosti i postignuća govori se kao o„Mocartovom efektu”. Kretanje je prirodna potreba deteta pa se taj unutrašnji impuls spontano razvija u pokretu uz muziku. Muzika igračkog karaktera je dovoljan podsticaj na koji većina dece spremno reaguje, pa tako muzika služi i kao efikasno sredstvo za skladan psihofizički razvoj. Pored toga, igra u ritmu muzike znači i razvijanje slobode izražavanja. Slobodno opredeljenje za pokret znači slobodu delovanja, a uspeh u skladnoj igri doprinosi sticanju osećanja sigurnosti i sopstvene moći. Imajući u vidu ovaj širi značaj muzike za razvoj kompletne ličnosti, vaspitno-obrazovne postupke u ovom području treba osmisliti tako da igra slobodnim oblikovanjem pokreta dobija prednost nad igrama sa pravilima. Igra uz muziku sa pravilima doduše doprinosi razvijanju veština za organizovanje kretanja, izvođenjem određenog pokreta ili figure, ali se ovakvim postupcima zanemaruje individualna kreativnost pojedinca. Muzika ima višestruku ulogu u razvoju svake osobe, zavisno od razvojnog stadijuma u kome se nalazi. Razvoj psihičkog života tesno je povezan sa različitim fiziološkim promenama koje prate telesni razvoj. I sasvim mala deca vole da igraju uz muziku, pogotovu ako je to uobičajen način zabave u porodici. Kroz igru razvijaju kordinaciju pokreta, orijentaciju u prostoru i poboljšavaju održavanje ravnoteže. Muzika pobuđuje osećajnost i stimuliše intelektualni razvoj. U pubertetu kada je produkcija polnih hormona daleko veća muzika je dragoceni kanal ekspersije i ljubavnih i agresivnih osećanja, ali na jedan kulturološki više ilimanje prihvatljiv način. Osamdesetih godina bila je čitava serija holivudskih filmova na temu muzika i mladi koji su punili bioskopske dvorane i predstavljali pravi hit.To govori i o tome da komercijalna muzika lako nalazi svoju publiku među mladima uzrasta najčešće od 12 do 20, jer su njihove psihološke karakteristike prilično slične bez obzira da li su u Americi, Švedskoj, Kini ili Novom Zelandu. Koliko će trajati takav odnos prema muzici zavisi u velikoj meri od porodice i onoga šta ona nudi kao porodični model ponašanja. U onim porodicama gde je odnos prema muzici izgrađen velika je verovatnoća da će mladi prema muzici izgraditi individualizovan odnos. Međutim ako su prepušteni sami sebi u formiranju ukusa verovatno je da će komercijalna muzika, kao najdostupnija i najraširenija uzeti maha u formiranju muzičkog ukusa. U savremenoj poplavi šunda i kiča u muzici, muzika može da ima i višestruko negativnu ulogu u razvoju.

Muzički ukus govori o nama više nego što mi mislimo. Na osnovu istraživanja sprovedenih na osnovu anketiranja američkih tinejdžera, 2003., različiti muzički žanrovi su svrstani u  četiri kategorije:

-refleksivna/kompleksna (bluz, džez, klasična i kantri muzika),

-intenzivna/buntovnička (rok, alternativna i hevi metal muzika),

-optimistična/konvencionalna (religiozna, pop i muzika iz filmova) i

-energična/ritmična (rep, hip-hop, soul, fank, elektronska i dens muzika)

Posle toga je proučavano kako su ove muzičke dimenzije povezane sa dimenzijama ličnosti. Ispostavilo se da su oni koji slušaju refleksivnu/kompleksnu, kao i intenzivnu/buntovničku muziku, otvoreniji za nova iskustva u poređenju sa preostale dve grupe. Dok su oni koji slušaju optimističnu/konvencionalnu muziku najmanje otvoreni za nova iskustva, ali su zato ekstrovertni i pokazuju visok stepen saradnje i savesnosti. Oni koji vole energičnu/ritmičnu muziku, su ekstrovertni i spremni na saradnju. U skladu sa tim, ljudi vole određenu vrstu muzike jer poseduju određene karakteristike ličnosti koje ta muzika zadovoljava. Ekstroverti najviše vole muziku koja inicira  socijalne interakcije, na primer dens muzika. Osobe koje su veoma otvorene za iskustva vole "teške i mračne" tipove muzike, recimo hevi-metal. Smireniju muziku radije slušaju osobe koje su rezervisane, tihe i oprezne. Tipičan introvert strogo kontroliše i pokušava da izbegne uzbuđenje, promene i većinu socijalnih aktivnosti, pa je laganija muzika njegov logičan izbor. Sa druge strane, one koji vole bučniju muziku, odlikuje druželjubivost, energičnost i optimizam, to su pričljive i aktivne osobe, koje vole velike skupove ljudi i uzbuđenja.

Druga važna linija razlikovanja osoba koje vole laganiju od onih koje vole bržu i "težu" muziku jeste stepen otvorenosti za iskustva. Opšta tendencija je da su oni koji slušaju smireniju muziku u većem stepenu zatvoreni za nova iskustva, neretko imaju konvencionalan izgled, ponašanje, stavove, više vole poznato u odnosu na novo, i imaju umerenije emocionalne reakcije. Nasuprot njima, ljubitelji "težeg" zvuka su otvoreni za nova iskustva, karakteriše ih intelektualna radoznalost, potreba za promenom i nezavisnost mišljenja.

Muzički izbor i tip ličnosti u neposrednoj su vezi sa ponašanjem pojedinca. Muzički izbor se uglavnom stvara u adolescenciji. Adolescencija je životni period kada je izuzetno važna samostalnost, kritičko preispitivanje stavova odraslih, borba protiv autoriteta i buntovna orijentacija. Rok muziku sluša tip ličnosti koji voli različitosti, pokazuje otpor, dovodi u pitanje uobičajena mišljenja i ideje, pokazuje nezavisnost u mišljenju i sklon je formiranju originalnih stavova. Sa izlaskom iz adolescencije gasi se potreba za otporom prema autoritetima i nastupa adaptacija na preovlađujući sistem vrednosti.

Osim što sklop ličnosti diktira našu putanju kroz svet muzike, isto tako je i naše životno putovanje u velikoj meri moguće predvideti na osnovu muzike koja nas pokreće.

Veoma je čudno kako nekada ciljano tražimo muziku koja nas navodi na suze, kada obično u realnom životu dajemo sve od sebe da izbegnemo one stvari koje mogu da nas rasplaču ljudi biraju muziku sa ciljem da odagnaju loše raspoloženje a prizovu i vrate ono pozitivno. To bi značilo da biramo muziku koja donosi zadovoljstvo ili nosi pozitivne emocije ili nas, kako kažemo, „diže“. Čak i kada biramo tužnu muziku, ne znači da smo mazohisti niti da doprinosimo zabrinutost . Slušamo tužne pesme koje se odnose na događaj koji je pokrenuo tužne emocije (na primer, raskid), i samim tim nam pesma pruža uvid u uzroke i potencijalne posledice događaja. Uz to, uključujemo se u socijalno poređenje sa izvođačem, koji izražavajući patnju čini da se osećamo manje tužni ili da bar znamo da nismo jedini na svetu koji se tako osećamo. Nekada biramo tužne pesme jer su prikladne situacije (na pr., gubitak voljene osobe), ili nas priprema na socijalnu interakciju koja sledi (da utešimo prijatelja koji pati). Dakle ne znači da smo tako motivisani, već prosto izbegavamo da slušamo srećne pesme koje nisu odgovarajuće. Iako tužna muzika odražava negativne emocije, ona je ventil i na kraju ipak nosi obećanje da će povećati pozitivna afektivna iskustva, na primer da će dozvoliti slušaocuda se oseća bolje i rasterećenije.

Analizirajući uticaj muzike na razvoj emocija učenici I i II razreda su u radionici “KAKO SE POSTIŽE SREĆA”, imali mogućnost  da urade  svoj autoportret : “Šta me čini radosnim u muzičkoj školi”. Interesantni su odgovori da ih čine sretnim pored dobrih nastavnika i časova solfeđa i instrumenta , tu su prijatelji, učenje, ispiti,  javni časovi, zanimljive note, “kada se nastavnica smeje sa nama”, “kada dobijem 5”, “raduje me kad mislim”, “kad pevam, kad sviram”, “raduje me lepa učionica”, “smejanje sa drugarima”, “koncerti, kada me nastavnici pohvale”, “kada naučim nešto novo”, ”kada shvatim neku lekciju iz solfeđa”,”volim kada savladam novo..”,” kad nastupam na javnim časovima”,”kada savladam pesmicu na klaviru i dobijem novu”, Kako je bilo na govore vam radovi učenika.

slika1  slika2  slika3

Analizirajući uticaj muzike i muzičkog obrazovanja na razvoj ličnosti učenika naše škole u radionici “ Kakva osoba želim da budem”, IV , V i VI razredi su zaključili da im muzička škola pomaže da budu, na prvom mestu USPEŠNI (18), na drugom ODGOVORNI (14), na trećem MUZIČKI OBRAZOVANI(8) , na četvrtom ZDRAVI (7), na petom NEZAVISNI (5), na šestom KREATIVNI (4), na sedmom mestu (po 2 odgovora), muzikalni, srećni i opušteniji, vredniji, aktivniji , društveni, komunikativni, jer stiču nova poznanstva i prijatelje, odani svojim vrednostima, razvoju samopoštovanja, saosećajni, ljubazni i brižni, jer pomažu drugima, snalažljivi. Nakon pojedinačnih odgovora učenici su na nivou razreda sačinili listu osobina ličnosti koje neguju i cene u muzičkoj školi.

slika4

ZAKLJUČAK

Muzika značajno utiče na naše živote, jer ne postoji osoba koja može da prizna da ne voli muziku i da nema omiljenu pesmu ili omiljenog pevača. Mnogi ljudi žive i dišu kroz muziku, drugi zarađuju novac od nje, a nekima je ona jedini način da se opuste. Zato se kaže da je muzika najbolja terapija koja leči bolesti kao i poremećaje sa mozgom. Ono što osoba sluša oslikava njenu sliku u društvu, uveliko utiče na njenu ličnost i utiče na njeno raspoloženje, čini osobu hrabrijom, veselijom, a u pojedinim trenucima čak i tužnom i depresivnom. Ipak, to zavisi od načina na koji se muzika sluša i oseća.

Umetnici imaju sposobnost da žive u stalno otvorenom stanju interpretacije (predstavljanja i izlaganja) proizvoda svog rada. Za umetnika cilj muzičke kompozicije nije da prenese istinu doslovce, već da prenese neki aspekt univerzalne istine koji će, ako bude uspešan nastaviti da pokreće ljude i utiče na njih čak i kada se društvo i kultura promene. Moć umetnosti je to što nas povezuje jedne s drugima i sa velikim istinama o tome šta znači biti živ i šta znači biti čovek.

LITERATURA

Andreas Leman i dr. Psihologija za muzičare, Univerzitet umetnosti Beograd, Fakultet muzičke umetnosti, Psihopolis institut d.o.o, Beograd, 2012.

Vladimir Nešić, Traganje za smislom u muzici, Filozofski fakultet u Nišu, DIGP ''Prosveta'', Niš, 2002.

Danijel DŽ. Levitin, Muzika i mozak, Psihopolis institut d.o.o, Beograd, 2012.

http://www.znakoviporedputa.com/pogledi/4-muzika-mocan-uticaj

http://www.planetazdravlja.com/kako-muzika-utice-na-mozak/

 

ШКОЛСКА СЛАВА СВЕТИ САВА                                                          

  27.јануар 2017.

Само сећајући се оних најбољих који су живели пре нас можемо да живимо живот достојан човека. Само чувајући вековне мудрости моћи ћемо да кажемо да смо се имали зашто родити и да нас се деца неће стидети.

 Данас  свака школа, слави доброчинитеља, просветитеља, духовног учитеља ,сина краља Стефана, Светог Саву најмудрију Српску главу!

Данас се посвећујемо светом човеку,који је добро знао да нема државе без просвете,јер нам она даје душу а уму и срцу здравље.Прича о Светом Сави је најдужа прича коју прича српски народ.Мало је народа у свету који могу да се похвале таквом историјском личношћу као што је Свети Сава.

Свети Сава је најлепше,најмудрије  дете. Ово је празник деце посебно ђака!Као и сви принчеви живео је у дворцу, окружен најскупоценијим играчкама. Али уместо да се играо Растко је читао књиге, дивио се мудрим и скромним људима, онима који су богати знањем а не златим. Силно је желео да спасе своју земљу од зла и злих људи. Као врло млад одрекао се круне да би се замонашио и свој живот посветио Богу.

 Народ га је ценио као истинског  пријатеља,он га је слушао јер је видео да живи онако како проповеда. Свет се хранио његовим речима. Мудро је зборио да нас нико други неће усправити ако се сами не усправимо у најтежим временима и пред највећи искушењима!Ако човек непоштено стече и душу изгуби онда никакве користи бити неће!

Памет је оно чиме гледамо на свет,а чистоћа је највећи украс на свету,преносио је народ кроз приче о Светом Сави,како би моћ његовог примера свима постала узор понашања.Учио је Свети Сава личним примерима да само сопственим прегалаштвом,учењем и радом личну слободу можемо преобратити на срећу и успех!Све што је потребно једном народу , пре свега свест о себи,потиче од њега, све што је потребно једној држави он је градио и изградио! Зато, данас  VIII векова од његовог успокојења ,славимо и хвалимо његово име. Могли би да кажемо“Вечни Свети Сава“, али и да га у овим временима великих искушења сматрамо нашим савремеником. Јер нам је данас потребан  као путоказ и духовна светлост и на просветитељском,и на црквеном и на државном и на политичком и на моралном плану. Јер он нам својим учењем улива ВЕРУ,ЉУБАВ И НАДУ. Хранећи се тако ,душу чистимо, и размишљамо о могућностима које поседујемо и чувамо све што нам је на земљи поверено!

Педагог школе

 

 

 

pedagoglogo

 

СА РАДНОГ СТОЛА ПЕДАГОГА ....

Кад игра више није игра – превенција зависности од интернета и видео игара

Дечја недеља ове године посебну пажњу поклонила значају игре и стваралаштва, које у великој мери утичу  на  целокупни развој детета.

Игра је припрема детета за живот којом се повезује са породицом, вршњацима, школом, незамењив је део креативног и квалитетног слободног времена.

Игра је припрема детета за живот у друштву, играјући се оно се учи интеракцији, комуникацији и сарадњи.

Управо је ово био повод  да вам се обратим и подстакнем размишљање на тему , кад игра престаје да буде игра .

Данашњи свет игара и играчака је добио другачији садржај. Дугометражни цртаћи замењени су 3Д филмовима, ластиш и „школице“ видео игрицама, а писање писама и дописивање са вршњацима тихо је уступило место  друштвеним мрежама. Мења се језик, мења се машта, мењају се симболи, начин играња.

Где је граница преласка коришћења интернета у зависност?

Сваки вид зависности може се посматрати као сложен процес, при чему се, услед честе конзумације супстанце или објекта зависности, ствара нелагодност и снажна жудња у њиховом одсуству.Јавља се неконтролисана жеља за одређеним понашањем, и тенденција за сталном потрагом за објектом зависности и његовом употребом.

 Након што је интернет ера узела маха у свету и употреба интернета постала свакодневница огромне већине светског становништва, све чешће се поствља питање, да ли јепрекоменрна употреба интернета форма зависности или не?

Могућности које светска мрежа пружа уз све позитивне стране,садржи и пуно негативних последица.

Зашто се млади „одају“ друштвеним мрежама и стварају учаурени виртуални идентитет?

Слобода акције кориснике Интернета снабдева могућношћу да независно и неспутано „крстаре“ мрежом, ван утицаја других људи, и прибаве себи жељене информације. Анонимност ,слобода изражавањаи могућност бити „сам свој газда“, омогућавају корисницима да се представе у потпуно другачијем светлу, често кријући реални, а наглашавајући замишљени, виртуелни идентитет. Услед страха од критике и бројних ограничења, у мањој је мери могуће исказати сопствене ставове и представити се на жељени начин у реалном свету. Социјална подршка и интеракција су важни фактори људског функционисања, а у чијој основи стоје базичне људске потребе да покаже несебичност, наклоност љубав, да буде у друштву других  и социјално прихваћен. Управо апликације које служе за комуникацију (нпр. Форуми, Групе, Фејсбук) представљају најчешће коришћене интернет програма у 21. веку. То говори о жељи за комуницирањем, за самопредстављањем и донекле, самопромоцијом.

Знаци зависности од интернета                                

Зависност од интернета сматра се поремећајем контроле импулса. Млада (и одрасла) особа не уме да обузда своју жељу, и са смањеном толеранцијом на фрустрацију, понавља радње које доводе до задовољења, у овом случају повезивања са виртуелном социјалном групом. Време проведено на рачунару током дана сматра се најмеродавнијим индикатором постојања зависности, и 4-6 сати слободног времена сматра се симптомом. Поред тога, постоје још неки критеријуми којима се утврђује присуство ове зависности. Најмање 5 од њих, у последњих годину дана, морају бити испуњени:

1. толеранција (све се више времена проводи на интернету ради постизања почетног задовољства, за које је раније било потребно мање времена);

 2. апстиненцијални синдром или уздржавање (настаје након престанка или смањеног коришћења интернета, и симптоми обухватају најчешће анксиозност, опсесивне мисли, преокупацију интернетом, тремор, невољне покрете, психомоторни немир итд.);

3.осећање умора и нервозе, и иритираност особе док је „offline“; приступ интернету много дуже и чешће него што је планирано; консантна жеља да се смањи време проведено на интернету;

4. „Оffline“ зависност (време које особа не проводи на мрежи, користи се за активности које су повезане са употребом интернета); ризик губитка значајних веза и професионалних и образовних могућности услед претераног коришћења интернета;

5. Интернет се користи упркос увиду у проблеме које узрокује његова пречеста употреба; интернет се користи као бег од проблема и осећања кривице, анксиозности, депресије и беспомоћности, и игра улогу ослобађање стреса бегом у паралелну wеб реалност;

6. Фрустриран осећањем кривице поводом насталих проблема, корисник крије истину о времену проведеном на интернету од своје породице.

Како се извући?

У зависности од узрока зависности од интернета, предлажу се две методе:

- препоручује се упорна умереност у коришћењу интернета и контролисање времена проведеног на њему, без захтева за потпуним престанком коришћења;

-препоручује се препознавање и разумевање основног проблема који стоји иза проблема зависности, помоћ породице и познаника;

Неки савети родитељима како спасити децу и младе од прекомерног коришћења интернета

1. Пре свега, покажите разумевање и пружите подршку. Колико год да је Вашој генерацији можда мање блиска неописива жеља за виртуелним контактима, и да се бојите за безбедност свог детета на интернету, немојте на проблем додатно доливати уље. Ваше дете можда не препознаје проблем и осећа се лепо док „конзумира“ блискост преко жице, али у суштини то неумерено ради, јер задовољава неке потребе и компензује недостатак самопоуздања, воље, или депресивност.

2.Претражујте интернет понекад заједно са својим дететом. Дистанцирајте га од прекомерног коришћења друштвених мрежа и бескорисних и неинформативних сајтова, и покажите му чари светске мреже на којој се може интелектуално и креативно развијати. Подстичите радозналост и истраживачки дух код детета, а сузбијајте потребу за искључивом употребом друштвених мрежа.

3. Записујте колико је дете користило интернет током дана, и водите евиденцију неколико дана заредом. Затим му предочите динамику које оно није у потпуности свесно, и помозите му да време које утроши на интернетупромени,преиначи.

4. Уведите систем награде – када дете успе довољно да се суздржи од коришћења интернета (дефинишите „довољно“ – на пример цело поподне), и уз то је искористило то време за конструктиван рад, учење или хоби, уведите награду. Нека награде постепено расту, у исто време са захтевима који ће постепено расти. На тај начин ће се код детета формирати трајнији образац од краткорочне награде.

5. Уведите и систем казне – уколико дете не испоштује договор, нека увиди да за то следи одређена санкција. Међутим, нека она не буде превелика, већ оптимална. Пример оптималне казне за прекомерно коришћење интернета упркос забрани може бити смањен џепарац, ограничено време за излазак, или потпуна забрана коришћења компјутера неколико дана. Останите доследни у својој намери. У супротном, дете Вас неће схватити озбиљно и неће разумети озбиљност проблема. Тако, неће усвојити адекватан образац понашања и наставиће убрзо по старом.

6. Покушајте , подстакните дете да још више времена борави на интернету. Док је оно за компјутером, организујте неку породичну активност, дружење или игру из кога ће се оно у тренутку осетити изопштено, с обзиром да се бави нечим другим. Понављањем таквих и сличних ситуација, постепено показујте детету шта пропушта, и помозите му да створи увид да постоје квалитетније и интересантније ствари које може радити за то време.

7. Едукујте дете у вези са правилима приватности на интернету и могућностима злоупотребе. Наводите негативне примере, али уз то наглашавајте и да Интернет може да му буде савезник ако се користи на прави начин, и уколико служи едукацији и оптималном нивоу забаве.

Ипак, уколико је ситуација озбиљна, дете се затвара по цео дан и време проводи на Фејсбуку или онлине чатовима, отуђено је, и почиње да се повлачи у сопствени свет маште и виртуелну стварност, не може да издржи ни сат времена без интернета и показује претходно горе наведене симптоме зависности, потражите стручну помоћ психолога или психотерапеута. Немојте ћутати пред изговором да је то нормално за савремене генерације, и да то „сви раде“. Осиромашење аутентичности социјалног контакта лицем у лице, свођење комуникације на виртуални речник, скраћенице, чак и емоције у симболима у виду разноразних смајлија, учиниле су да се удаљимо једни од других, и да будуће генерације, иако су стално „у контакту“, парадоксално све мање у правом контакту, и полако тону у колективну социјалну апатију.

 

 

                                                                                                                                    Педагог школе